SEKSUALNOST KOD DECE Bu ili tabu?

Seksualnost kod dece Bu ili tabu?

SEKSUALNOST KOD DECE

Bu ili tabu?

Pitanje seksualnosti je vrlo kompleksno, ali ono se pokreće kod dece još u prvim godinama života.

Da li slobodno govoriti detetu o mnogim stvarima koje ga čekaju u životu ili umotavati u višeslojni papir pa dok ga sam ne odmota?

Često zastanemo između prirode i društva, zbunjeni na koju stranu da povučemo. Toliko se na kraju krajeva upletu da ne znamo da li put instinkta ili do onoga što društvo kaže da valja.

Mnoga deca su radoznala, vide šire i traže odgovore vrlo rano, na pitanja i pojave čije objašnjenje još uvek nisu u stanju da shvate na pravi način. Po mnogim mišljenjima treba zaobilaziti te priče dok ne porastu, ne dorastu, često čujemo “Ma samo ignoriši”, a šta ako onda bude kasno, i ko smo mi da umesto njih odlučimo šta je sramota a šta prirodna stvar koja se ne oglušava o slobodu i kulturu.

Da li je “normalno” da držimo otvorena vrata kad se tuširamo? Da li je prihvatljivo otići sa decom na nudističku plažu? Šta reći na pitanje a kako sam se ja rodio/rodila, zašto se one čike ljube u usta ili šta je to menstruacija, kada te to pita
dete od tri ili četiri godine?

Postoje klinci koji kada dobiju bajkovit odgovor, nastave u tom istom smeru da maštaju, pa onda interpretacija dobije gigantske razmere i prebaci se na mnoga druga polja. Tako krenu da crtaju ono što im je zabranjeno da stvarno vide ili
simuliraju pokrete negde naslućene ili one sa TV- a. Takođe, mnoge devojčice se osećaju posramljeno kada dobiju prvu menstruaciju jer nisu dovoljno ili adekvatno obaveštene.

Kako pronaći pravo vreme i najbolji način da im sve prirodne procese približimo?

Nemali je broj odraslih ljudi koji se sećaju svojih prvih doživljaja iz detinjstva, kada su krenuli da istražuju sebe i druge. Kod nekih je to bila samo faza koja nije ostavila nikakve posledice, a kod drugih je to bio početak raznih frustracija koje su i dalje duboko urezane negde u podsvesti.

Da se to ne bi desilo, i da se stigma ne bi provlačila kroz ceo život, ispoljavajući se u kojekakvim oblicima, važno je da se temi seksualnosti priđe na pravi način, sa puno strpljenja. Ne treba praviti Tabu temu od toga. Nije strašno to što sami sebe telesno istražuju, za njih je to igra kao i svaka druga, treba im samo objasniti da je to intimna stvar, koju nije lepo da rade pred drugima.

Ili, da, mama i tata vode ljubav – tako se pravi beba. Ne smemo ih sputavati, štrecati i govoriti im kako je to ružno. Važno je da im se objasni da će doći vreme za to, i da su ti prvi znaci seksualnosti samo upoznavanje sa još jednim aspektom života koji ih čeka, kada porastu.

Otvoren razgovor, prirodan i prilagođen njihovim godinama, pomoći će im da kanališu seksualnu energiju i radoznalost stepen po stepen.

Svaka reakcija poput dranja i osuđivanja u slučajima seksualnog ispoljavanja, samo će dovesti do konflikta, koji može puno da utiče na formiranje njihove ličnosti.

Zato, dragi roditelji, ne treba da vam bude glupo da progovorite i na ovu temu, jer deca često razumeju više nego što mi možemo i da naslutimo.

ČITAMO, RASTEMO

Čitamo, rastemo

Nikad nije rano da deci čitamo velika književna dela.

Kada su mali, do suštine ćemo doći zajedno, kada porastu znaće sami da je dosegnu.
Uspeli smo, ako smo ih naučili da vole knjigu. Da joj prilaze sa uzbuđenjem, kao Aska času
plesa ili Jež kućici.

Koliko god nam delovalo da je bajka jedini prostor u kome se deca kreću sa lakoćom, još kao
vrlo mali oni mogu da razotkriju igru reči i smisla i svu neobičnost Antuntuna, Pepe Krste ili
Plavog zeca. Iznenadićete se kad uhvate ritam, i kada se pred njima otvori čitav svet rime,
vlastite.

Slušajući ispovest jednog psa u Ranim jadima, razumeće dobro šta je to “pasji život”, zasnovan
pre svega na neizmernoj ljubavi. Zauvek će psima prilaziti na jedan drugačiji način, bez straha sa
puno topline. Naučiće šta je to vernost koja se ne dovodi u pitanje. A možda će i pustiti suzu.
Onu koja se pamti.

Čitalačko iskustvo se gradi od malena, prvo slušanjem a onda i prvim redovima koje sami
propuste kroz svoju maštu.
Poput dečaka Bastijana iz Beskrajne priče, deca mogu sama da
kreiraju stvarnost, da pomeraju svetove i vladaju fantazijom jer to je prostor u kome imaju
beskrajnu slobodu i pravo da budu baš sve što požele.

Zato slobodno otvorite vrata mitovima, temeljima kulture i imaginacije, jer su pitki i
višesmisleni. Jedan drugog povlače, a dete neprimetno uvlače u jedan paralelan svet bogova,
ljubavi, mržnje, hijerarhije, ambrozije i nektara, gde će prepoznati kako je mitološka građa
sredstvo da se objasne pojave koje su u većoj ili manjoj meri deo svih nas. Upoznajte ih sa
Zevsom, Orfejom i Euridikom, sa Apolonom i Afroditom, sa Dedalom i Ikarom, ne zaboravite
Ahilovu petu, Odiseja i Dionisa, kao i slovenske i rimske bogove – jer pamtiće ih za ceo život.

Interpretacija koju imaju sa 4 godine, podjednako je važna kao i ona sa 14 ili sa 44.
Perspektiva se menja, razumevanje se produbljuje ali osećaj ostaje isti. I kao najvažnije,
porazgovarajte sa njima o pročitanom. Kada im objašnjavate pojmove, hvalite ili kritikujete
ponašanje, provucite im primere iz dela jer to je divan i vrlo efikasan način da vidite u kom se
smeru kreće vaše dete – da li reaguje, pamti, oživljava likove, oseća empatiju ili čak nadovezuje
priču.

A možete i da ih upitate – Da li je Guliver džin ili su Liliputanci patuljci? Pored višeslojne kritike
društva i parodiranja samog žanra putopisa, ova knjiga je zanimiljiva po promeni perspektive ili
po oneobičavanju Guliverove veličine i umanjivanju svega u svetu u kome se našao. Otkrijte
kako to izgleda iz ugla vašeg deteta. Možda smo za njih svi mi odrasli zapravo džinovi, dužni da
rasklonimo krš i spasimo njihovo malo carstvo od sitnih uljeza…

Ako još kao mali zavole da slušaju i čitaju, lektira im kasnije neće biti obaveza već izazov i uvek
draga tema za razgovor. Na vama je da ih na tom putu pogurate, da im u skladu sa
senzibilitetom predložite pravo štivo. Da ih inspirišete, zagolicate! Čak i ona povučena ili pak
preaktivna deca naći će svoj prostor da se izraze, jer pod velom imaginacije ima mesta za sve!

Ovog puta smo izdvojili samo neke od predivnih knjiga, priča, pesama i mitoloških likova na koje
vas podsećamo:

    Aska i vuk – Ivo Andrić
    Ježeva kućica – Branko Ćopić
    Plavi zec – Duško Radović
    Detinjstvo Krste Pepe – Milovan Danojlić
    Kako živi Antuntun – Grigor Vitez
    Dečak i pas (Rani jadi) – Danilo Kiš
    Beskrajna priča – Mihael Ende
    Grčka, rimska i slovenska mitologija
    Guliverova putovanja I deo – Džonotan Svift

 

Slobodno i sami nastavite niz, list po list!

 

ŠTA ĆE REĆI SVET

ŠTA ĆE REĆI SVET

Nedavno sam razgovarala sa jednom ženicom koju grize savest svaki put kad je više svoja nego više majka. Kako da ode u grad a da je pre toga nisu iscedili? Šta, nema šanse da neko drugi stavi decu u krevet itd. A želi, jako želi da se otrese tog usađenog, nametnutog poziva – idealne majke, majke stojeručice.

Koliko samo stvari radimo zato što to tako treba..

Zato što je to najbolje za decu, a nas ko šiša (ma šta će nam frizer kad i to možemo sami).

Neretko glasno govore žene koje na vrhuncu svog intimnog nezadovoljstva, pocrtavaju kako su svoj život posvetile (podredile) deci. Kako sada kada su deca svoji ljudi, one ne mogu da
pronađu sebe, nema ih više, puf.. svele su se na samo jedan bit koji više nije u prvom planu.
Takve majke, sa ugašenim svetlom i ulogom žrtve, svoj plameni jezičak prenose na svoje ćerke, snaje i ostale ženske sledbenike. Jer to je tradicija kod nas, da se osuđuje, da se dvori, da se poništava sve što “preti” da majku i suprugu skrene na neki drugi put koji nije Taj – već unapred debelo predodređen.

Slično je kad su u pitanju uverenja jedne majke/domaćice. Tvoje dete još nije u krevetu ili daješ mu da jede taj džank. Ccccc Ide boso po tom betonu!

Koliko je samo kalupa koje ni ne kapiramo, nesvesno preuzimamo i šaljemo dalje u jedan
začarani krug nepisanih pravila. Pravdajući se da samo ponekad jede čips ali organski i već zna sva slova ili da su nova istraživanja pokazala da je bolje ići bos nego u anatomskim ulošcima.

Pravila se menjaju, ali imperativ ostaje isti.

Uče nas da je rutina jako važna za pravilan razvoj deteta, pa ne daj bože da planiraš nešto ako je detetu vreme za spavanje. Iako se često ispostavlja se da su naprednija, živahnija, svestranija deca koja su za to vreme dremnula u kolima, na koncertu ili su čak ostala budna.
Matrice ponašanja i odgajanja su kao i sve druge dobro ukorenjene u kolektivno nesvesnom, pa često oni koji prigovaraju nama su i sami bili predmet prigovora.

Neki u tom vrzinom kolu zauvek ostaju, a neki prosto shvate da tu nema zakona i da ih je baš briga šta će reći svet, koji zapravo i nije njihov svet.

KUPOVINA hLADOVINA

KUPOVINA hLADOVINA

U svetu vrlo aktuelna kupovina iz fotelje, kod nas je još uvek neodomaćena. Jer, em što često nisu dovoljno udobne, em su retke čarobne kartice koje omogućavaju ovaj rajski ugođaj naručivanja proizvoda.

Veliki broj ljudi kod nas ne kupuje preko interneta čak ni proizvode sa domaćeg tržišta a kamoli inostrane, jer se pre svega boje da neće dobiti baš onaj proizvod koji su platili. Većina ne voli kad nije u mogućnosti da proba ono što želi da kupi. Šta ako ih neko zavrne?

Suština je da ljudi u Srbiji nemaju poverenje a ni naviku, iako su svesni da je mnogo lakše da im ono što požele, poštar donese na kućnu adresu.
Postavlja se pitanje kako premostiti ovaj rascep, kako olakšati kupovinu, i na kraju krajeva kako uhvatiti korak sa vremenom.

Zato smo mi odlučili da budemo uvek dostupni svojim kupcima, da sa njima razgovaramo, da im pružamo mogućnost da i kada nisu zadovoljni, bez dodatnih troškova mogu da proizvod vrate i dobiju novi.

Da se osete kao da su u pravoj a ne u virtuelnoj prodavnici, jer neko ipak stoji iza njihove plaćene porudžbine i brine o njoj. A oni mogu udobno da sede i uživaju u svojoj hladovini.

Postoje i još neke draži online naručivanja, a to su neizvesnost, produženo zadovoljstvo, a možda čak i iznenađenje – jer pokloni su pokloni, čak i onda kad ih sami sebi naručite…

Pa.. zavalite se i kupujte lagano, u samo par koraka na www.gugadzina.rs/onlineshop/.

Nekad ekipa iz parka

Gugadzina Blog Nekad ekipa iz parka

Nekad ekipa iz parka

Sad drugari iz parkića

Ista klupa, drugo doba dana. Priča priču sustiže, ali je tema zacementirana.

Kad smo prestali da gledamo filmove, zatvaramo barove, otvaramo nova polja interesovanja?

Zašto imamo potrebu da se u svakom razgovoru potvrdimo? Moje dete ovo, moje dete ono!

Tuda vode ovi dijalozi, samo nas poneki detalj, ponekad, podseti da smo na istom ovom mestu imali drugačiju inspiraciju – seksi, opuštenu, druželjubivu.. punu muzike i titraja.

To je zato što se sada družimo sa mnogim ljudima ne zbog sebe, zato što smo ih sami birali I prepoznali, nego zato što nam se deca lepo igraju. Stoga i dubina naših odnosa ostaje tu, dokle se prostire tema dece. A kako su nam deca svakodnevno po par sati u parku, tako smo i mi svoj društveni život u velikoj meri sveli na razmenu često trivijalnih stvari, koje guše dušu i grickaju sitno, kao miš.

Ravnoteža, to nam fali.

Simpatija koja izvodi psa ili igra, kviz pitanja koja otvaraju pandorinu kutiju sagovornika. Verujem da se granica Svakog može pomeriti. Pa umesto o kašicama daj da porazgovaramo o nedosanjanim željama, prvim ljubavima ili najvećim ispalama. Svako ih ima..

Da pomalo učinimo šetanje deteta, šetanjem sa novim utiscima. Da damo draž parkiću, utabanoj stazici, dosadnoj rutini.

Iako su dečiji osmesi neprocenjivi, glupo je da skupo plaćamo naše vreme provedeno sa ljudima koji nas spuštaju, i sa kojima ne možemo ni jednu drugu priču da ispričamo.

Vrh si!

Vrh si!

Od žene se očekuje da uvek bude na vrhuncu.

Šta se dešava sa svim onim stvarima koje čine jedan običan dan, koje je formiraju kao ženu, majku, umetnicu raznih veština na usluzi. Uvek na pravom mestu, tri obroka dnevno, začaran krug i u centru štoperica, vri čorbica neko kuca na vrata. Klizećim do jedinog, bezuslovno slobodnog prostora, gde može da se cikne, pusti voda, pljusne kiša i zapeva u najboljem slučaju. Komšinica će i onako kucati do sutra.

Malo sutra.

Ovo ipak nije priča na tu temu, ta tema je samo pozadina. O stanju je reč. O pravcu u kome usmeravamo svoju energiju, misli, trzaje.

Kada bismo napravili punktove šta u jednom danu želimo za sebe, a sve ostalo “obavezno” uradimo u tom međuprostoru, drama bi bila drugačija. Katarza bi došla sama od sebe.

Možda bi sa strane, iz tuđeg ugla sve izgledalo isto ali iz našeg, unutarnjeg to je perspektiva sa našeg odabranog vrha.

Dakle, ako moram da peglam – peglaću uz vince i jazz, ako treba da idem u kupovinu – kupiću i labelo i lale, kad već moram da vodim ljubav – biće to kao iz moje fantazije.

Luksuz je trošiti i jedan trenutak bez sebe. O tome se radi.

Zato treba da se uigramo, i kad god nas ponese stihija dužnosti, da dužnost prema sebi stavimo na prvo mesto.

To čak može biti i sama ideja da nismo ponešeni kuda nas drugi vode.

Već gde se i u kiši uživa.