ŠTA ĆE REĆI SVET

ŠTA ĆE REĆI SVET

Nedavno sam razgovarala sa jednom ženicom koju grize savest svaki put kad je više svoja nego više majka. Kako da ode u grad a da je pre toga nisu iscedili? Šta, nema šanse da neko drugi stavi decu u krevet itd. A želi, jako želi da se otrese tog usađenog, nametnutog poziva – idealne majke, majke stojeručice.

Koliko samo stvari radimo zato što to tako treba..

Zato što je to najbolje za decu, a nas ko šiša (ma šta će nam frizer kad i to možemo sami).

Neretko glasno govore žene koje na vrhuncu svog intimnog nezadovoljstva, pocrtavaju kako su svoj život posvetile (podredile) deci. Kako sada kada su deca svoji ljudi, one ne mogu da
pronađu sebe, nema ih više, puf.. svele su se na samo jedan bit koji više nije u prvom planu.
Takve majke, sa ugašenim svetlom i ulogom žrtve, svoj plameni jezičak prenose na svoje ćerke, snaje i ostale ženske sledbenike. Jer to je tradicija kod nas, da se osuđuje, da se dvori, da se poništava sve što “preti” da majku i suprugu skrene na neki drugi put koji nije Taj – već unapred debelo predodređen.

Slično je kad su u pitanju uverenja jedne majke/domaćice. Tvoje dete još nije u krevetu ili daješ mu da jede taj džank. Ccccc Ide boso po tom betonu!

Koliko je samo kalupa koje ni ne kapiramo, nesvesno preuzimamo i šaljemo dalje u jedan
začarani krug nepisanih pravila. Pravdajući se da samo ponekad jede čips ali organski i već zna sva slova ili da su nova istraživanja pokazala da je bolje ići bos nego u anatomskim ulošcima.

Pravila se menjaju, ali imperativ ostaje isti.

Uče nas da je rutina jako važna za pravilan razvoj deteta, pa ne daj bože da planiraš nešto ako je detetu vreme za spavanje. Iako se često ispostavlja se da su naprednija, živahnija, svestranija deca koja su za to vreme dremnula u kolima, na koncertu ili su čak ostala budna.
Matrice ponašanja i odgajanja su kao i sve druge dobro ukorenjene u kolektivno nesvesnom, pa često oni koji prigovaraju nama su i sami bili predmet prigovora.

Neki u tom vrzinom kolu zauvek ostaju, a neki prosto shvate da tu nema zakona i da ih je baš briga šta će reći svet, koji zapravo i nije njihov svet.