STILSKA FIGURA

 

STILSKA FIGURA

 

Kada je trenutak da decu pustimo da sama grade svoj stilski identitet a  ne samo da figuriraju kao naše lutke iz izloga?

 

Odelo ne čini čoveka, ali i te kako o njemu govori…

Neke mame, a i tate, više obraćaju pažnju, neki manje, ali verujem da je svakome stalo da dete bude obučeno u njihovom fazonu, pogotovo kada su neke posebne prilike u pitanju.

E sad, šta se dešava kada dete više neće da mu se roditelji mešaju, kada počne samo da se stilski izražava, kombinuje, da pokazuje jasan stav šta želi a šta ne želi da obuče? Kada i pored svih naših napora da dete usmerimo ka onome što je kulturno, gotivno, svevremeno ili šik, dete povuče stihija jednog novog kulturološkog toka/šoka, Trepa, škole,You Tube hitova i tutorijala, raznih tinejdžkrikova? Elza stajling je još i mogao da se podnese, ali ovo?

 

Koliko god se mi odupirali i podupirali svoje argumente,tada je vreme da ih pustimo! Ali ne tako lako…

Nije lako pomiriti se s tim da su šljokice, štras, cica mace, barbi relikvije i goli stomaci sada u modi koju prati vaša devojčica, Ili podignuta kragnica u kombinaciji sa šimi cipelicama koje baš želi vaš sin, u kombinaciji sa gel-repovi fudbalerskom frizurom!

 

Uhvatila sam sebe više puta kako u kupovini sa ćerkom, na sve što mi ona pokaže da joj se sviđa, odgovaram sa: grozno je, odvratno, pipni samo taj materijal, ne dopada mi se (u najboljem slučaju). Ona bi tužno vraćala komad gardarobe na štender, a ja bih bila zadovoljna što je odustala.

A onda bih viđala njene drugarice u sličnim tim stvarima, ponosna što moja ćerka nije seljanka i što je sasvim drugačija. Dok jednog trenutka nisam shvatila koliko sam sebična i koliko sam je obezličila, učinivši od nje svoju lutku za oblačenje. Kamuflirala sam svoj egoizam pružajući joj izbor, opet između dve stvari koje se meni sviđaju i koje su u mom stilskom okviru prihvatljive. Potpuno sam zanemarivala činjenicu da je ona ličnost koja sama treba da gradi svoj imidž, a da ja treba da budem samo njen asistent, stilski talas iz senke! Da provučem malo uticaja kada mogu, ali ne i da sečem šavove ideje koje ona ima o sebi. Jer to je važan deo njenog odrastanja i formiranja, mogla ja to da prihvatim ili ne…

Bitno je što sam to shvatila na vreme, u suprotnom moja mala devojčica izrasla bi u nesigurnu, isfrustriranu i neprilagođenu devojku koja se plaši da iznese svoj stav, obuče mini i pokaže srednji prst (pun fejkdijamantskog prstenja)

 

To ipak ne znači da se slažem da izleti iz kuće neuredno, vulgarno ili baš ekstremno ružno… Tada ipak malo porazgovaramo

 

Važno je da stilski kostur koji nosi iz porodičnog fundusa postoji, nasledila ga je kao i sve ostalo. Ubaci ona kojekakve kerefeke, jeftine krpice, rekvizite i kvazi čipku, ali je prepoznatljiva po svom obrascu od kog odstupa samo onda kada ona to poželi. A što se muzike i spotova tiče, ona pusti jednu svoju pesmu, mi jednu svoju. Poštujemo se! Uz potajnu nadu da će jednog dana i sama shvatiti razliku, i da će prave vrednosti ipak opstati, a ona postati autentična i beskrajno svoja, a ne tuđa stilska figura.

 

Svaka smena generacija nosi sa sobom svoju estetiku, mi roditelji moramo to da prihvatimo i pustimo, najbolje tako što ćemo i sami da se uključimo tražeći i ističući ono lepo i smisleno u njoj!